\u010cuvena pesma „Tamo daleko“, nastala u vreme Prvog svetskog rata, dugo je smatrana nacionalisti\u010dkom, a njeno pevanje u kafanama policija je tretirala kao nacionalisti\u010dku provokaciju. Pri\u010da o njenom nastanku zapletena je, i jo\u0161 nije sasvim ispri\u010dana\u2026<\/p>\n\n\n\n
Stela Franklin, australijska knji\u017eevnica, koja je 1917. stupila u Bolnicu \u017eena \u0160kotske na Solunskom frontu, pi\u0161e da \u201eSrbi stalno pevaju \u201aTamo daleko\u2018, tu\u017enu pesmu o selu, devojci, o zemlji\u2026\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Kao autora ove pesme, istra\u017eiva\u010di su ozna\u010davali Milana Buzina, kapelnika Drinske divizije, Dimitrija Mari\u0107a, lekara Tre\u0107e poljske bolnice \u0160umadijske divizije, i Mihaila Zastavnikovi\u0107a, u\u010ditelja iz Negotina, ali je najverovatnije da je njen tvorac \u0110or\u0111e Marinkovi\u0107 iz Korbova kod Kladova.<\/p>\n\n\n\n
Dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju skupio je i predo\u010dio hroni\u010dar isto\u010dne Srbije Ranko Jakovljevi\u0107 iz Kladova.<\/p>\n\n\n\n
\u0110or\u0111e Marinkovi\u0107 ro\u0111en je 1891. u Korbovu, srez kladovski, na severoistoku Srbije, od oca Jona, poljoprivrednika, i majke Flore. Imena roditelja upu\u0107uju na njegovo vla\u0161ko poreklo, a on je kr\u0161ten u korbovskom pravoslavnom hramu.<\/p>\n\n\n\n
Po se\u0107anju najstarijeg me\u0161tanina Korbova iz 2006, imao je bra\u0107u Milana i Dragutina, sahranjene na tamo\u0161njem groblju. Jedan Marinkovi\u0107ev savremenik pri\u010dao je da su \u0110or\u0111a, kao siroma\u0161nog de\u010daka koji divno svira, zatekli na obali, prolaze\u0107i tuda brodom, neki ugledni Beogra\u0111ani. Njegov talenat toliko im se dopao da su izdejstvovali da se \u0161koluje u prestonici. \u0110or\u0111e Marinkovi\u0107 u orkestru Kraljeve garde svirao je prvo bubanj, a potom \u017ei\u010dane instrumente i flautu.<\/p>\n\n\n\n
Na Solunskom frontu slu\u010dajno je saznao da Arnauti spremaju atentat na kralja Petra, pa je od kralja, kome je to javio, za nagradu dobio paso\u0161. Otputovao je u Francusku, gde se ve\u0107 dvadesetih godina pro\u0161log veka proslavio kao kompozitor \u0161ansona i profesor citre. Njegov ud\u017ebenik za sviranje na ovom instrumentu i danas je mogu\u0107e kupiti na sajtu Amazon.com.<\/p>\n\n\n\n
Nelogi\u010dan stih<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pedesetih godina pro\u0161log veka Marinkovi\u0107 je dobio sudski proces protiv naslednika u\u010ditelja Mihaila Zastavnikovi\u0107a, koji je tako\u0111e polagao pravo na autorstvo pesme \u201eTamo daleko\u201c. Zastavnikovi\u0107 je pesme koje je \u010duo \u201eobra\u0111ivao\u201c ili \u201eprera\u0111ivao\u201c i takve potpisivao svojim imenom, pa je tako \u0161tampao kao svoju \u201eKre\u0107e se la\u0111a francuska\u201c i jednu verziju \u201eTamo daleko\u201c koje je \u010duo na Solunskom frontu. U njegovoj pesmi je onaj \u010duveni nelogi\u010dni stih \u201eTamo daleko, daleko kraj mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija\u201c\u2026<\/p>\n\n\n\n U arhivi Njujorka nedavno je prona\u0111en zvu\u010dni snimak sahrane Nikole Tesle iz 1943. Nad mrtvim Teslom svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Balokovi\u0107, tada jedan od najve\u0107ih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj \u017eelji – prvo \u0160ubertovu kompoziciju \u201eAve Marija\u201c, a onda pesmu \u201eTamo daleko\u201c.<\/p>\n\n\n\n TAMO DALEKO<\/strong> Tamo daleko, gde cveta limun \u017eut, <\/p>\n\n\n\n
(kako se pevala na Solunskom frontu)<\/p>\n\n\n\n
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo gde Drina uni\u0161ten kvasi gaj,
Tamo su moji dvori i mili zavi\u010daj\u2026<\/p>\n\n\n\n