Jedan od najlep\u0161ih dana u \u017eivotu svake osobe, iz koga se dogodov\u0161ine prepri\u010davaju godinama, a foto albumi ponosno pokazuju, svadbeni dan. Vekovima unazad u\u010dimo o braku kao instituciji ljudskog dru\u0161tva, koja povezuje parove u zajednicu ljubavi. Kada se odlu\u010dimo na,\u201c Dok nas smrt ne rastavi\u201c, i ven\u010danje, kroz istoriju se sa kolena na koleno, prenose razli\u010diti svadbeni obi\u010daji.<\/p>\n\n\n\n
Ali vratimo se na po\u010detak. Pre svadbene ceremonije, mu\u0161karac otvara sve\u010danu kutijicu, u kojoj se skriva prsten i uz re\u010di koje odi\u0161u romantikom, pita svoju lep\u0161u polovinu da li \u017eeli da se uda za njega. Njenim pristankom, ljubavna veza prelazi na slede\u0107i nivo, vereni\u010dki.<\/p>\n\n\n\n
Od verenika, do mladenaca, potrebno je isplanirati do detalja svadbenu ceremoniju. Biranje ven\u010danice, sve\u010danog odela, pozivanje zvanica, muzika, prostor, zadaci su ne samo onih koji se zaklinju na ve\u010dnu ljubav, nego i porodice i prijatelja.<\/p>\n\n\n\n
U Srbiji, tradicionalno se vekovima prenosi po\u0161tovanje obi\u010daja, kao duboko utemeljeno verovanje. \u010cak i danas, u modernom vremenu, kada mladi sve vi\u0161e prate trendove 21. veka, uvrsti se bar po neki, \u010disto da se ne odvojimo od predaka. Za koji \u0107e se odlu\u010diti, varira od kraja do kraja.<\/p>\n\n\n\n
Ali \u0161ta se to promenilo do danas? Umesto pozivnice koje se \u0161alju zvanicama, nekada su se gosti zvali buklijom. Mlado\u017eenjin otac, stari svat ili ro\u0111ak, nosili su ovu \u010duturu napunjenu rakijom ili vinom od zvanice do zvanice. Ko popije iz buklije, potvr\u0111uje svoj dolazak na svadbu.<\/p>\n\n\n\n
Dan po\u010dinje rano. Bela ven\u010danica, kao simbol \u010dednosti i veo ili ven\u010di\u0107, da uskoro ne\u010diju suprugu, \u0161titi od zlih sila. Na mladoj, kako obi\u010daji nala\u017eu, ne\u0161to novo, staro, pozajmljeno i plavo, kao simboli optimizma i nade u sre\u0107an brak, povezanost sa porodicom, ljubav i vernost.<\/p>\n\n\n\n
A onda sledi mlado\u017eenjin dolazak i \u201ekupovina mlade\u201c. Cenkanje obi\u010dno predstavlja dobru zabavu, posebno ukoliko mladin brat nije zadovoljan ponudom, pa se iz ku\u0107e umesto prave neveste izvodi la\u017ena. Me\u0111utim, zanimljiv podatak je da se nakada ovom obi\u010daju pristupalo vrlo ozbiljno. Sve do 1846. godine, kada je Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 doneo zakon kojim je obi\u010daj ukinut, zbog protivljenja ljudskom dostojanstvu, davale su se velike svote novca i dukati.<\/p>\n\n\n\n
Obi\u010daj, bez koga se ne mo\u017ee zamisliti svadbeni dan je pucanje u jabuku, koju na najvi\u0161u ta\u010dku ispred ku\u0107e, postavlja budu\u0107i tast. Mladu mo\u017ee da dobije, samo ako obori jabuku, i tako poka\u017ee spremnost da u budu\u0107nosti \u0161titi porodicu.<\/p>\n\n\n\n
Pored glavnih aktera svadbenog dana, va\u017ene uloge su podeljene i ostalima. Od devera koji mora da \u010duva mladu da je neko ne ukrade, provodad\u017eije, koji u znak zahvalnosti \u0161to je upoznao mladence, na dar dobija cipele. Nezaobilazni obi\u010daj, ki\u0107enje, poverava se mladim neudatim devojkama, koje svatovi simboli\u010dno \u010daste, nakon \u0161to na njihov rever oka\u010de svet.<\/p>\n\n\n\n
Posebna \u010dast ukazuje se barjaktaru, predvodniku svadbene kolone. On kupuje barjak koji je oki\u0107en vrednim sitnicama, od mladine sestre ili drugarice. Nosi ga na mesto odr\u017eavanja svadbe, a onda ga kao dar odnosi sa sobom.<\/p>\n\n\n\n
I kako ona narodna ka\u017ee, \u201eKum nije dugme\u201c, glavni svedoci mladena\u010dke ljubavi, pred Bogom i narodom su najva\u017eniji gosti. Za\u0161titnici braka dvoje ljudi i njihovi najbolji prijatelji imaju posebne uloge ne samo na ovaj dan ve\u0107 i u \u017eivotu. Ne manje va\u017ean je i stari svat, drugi kum, zadu\u017een za zdravicu i raspolo\u017eenje svatova.<\/p>\n\n\n\n
Poseban momenat svake svadbe je \u010dekanje da preko mladine glave, poleti buket od cve\u0107a, bidermajer. Kako verovanje ka\u017ee, ona u \u010dijim se rukama na\u0111e, budu\u0107a je nevesta.<\/p>\n\n\n\n
S jeseni, kada li\u0161\u0107e po\u017euti, pro\u0111u vru\u0107ine i seoski poslovi se zavr\u0161e, u razli\u010ditim krajevima ogla\u0161avaju se svadbena zvona. I ve\u010dito pitanje ko \u0107e koga posle \u010duvenog \u201eDa\u201c, prvi zgaziti i ona narodna mu\u017e je glava, a \u017eena vrat ku\u0107e, ostaje zauvek zapisano u obi\u010dajima svadbovanja kod Srba.<\/p>\n\n\n\n