{"id":23431,"date":"2025-05-28T03:36:00","date_gmt":"2025-05-28T03:36:00","guid":{"rendered":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/cirilica-zvanicno-pismo-republike-srbije\/"},"modified":"2025-05-28T03:36:00","modified_gmt":"2025-05-28T03:36:00","slug":"cirilica-zvanicno-pismo-republike-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/vesti\/cirilica-zvanicno-pismo-republike-srbije\/","title":{"rendered":"Istorijat \u0107irili\u010dnog pisma"},"content":{"rendered":"

Jedan narod je bogat onoliko koliko \u010duva svoju kulturnu ba\u0161tinu, jezik, obi\u010daje i istoriju. Srpska \u0107irilica je va\u017ean deo\u00a0nacionalnog identiteta Srba<\/strong>\u00a0i uz latini\u010dno pismo dodatno oplemenjuje bogatstvo srpskog jezika.<\/p>\n\n\n\n

\u0106irilica je zvani\u010dno pismo Republike Srbije<\/strong>, ali je i pored svog zvani\u010dnog statusa prema mi\u0161ljenju inicijativa i udru\u017eenja za o\u010duvanje jezika danas ugro\u017eena. U vremenima kad se ceni originalnost i jedinstvenost kultura naroda, \u0107irilicu je neophodno \u010duvati i pamtiti da put za njeno ustanovljenje nije bio ni kratak ni lak.<\/p>\n\n\n\n

Prva azbuka \u2013 Staroslovenska \u0107irilica<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nastanak \u0107irilice usko je vezan za nastanak prvog slovenskog pisma \u2013 glagoljice.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U devetom veku slovenski narodi sme\u0161teni na teritoriji dana\u0161nje centralne Evrope nisu imali svoje pismo. Rimska crkva planirala je da \u0161iri svoj uticaj na delimi\u010dno pokr\u0161tene Slovene i da im verska u\u010denja slu\u017ei na latinskom, zvani\u010dnom jeziku Rima.<\/p>\n\n\n\n

Strahuju\u0107i od uticaja isto\u010dnofrana\u010dkog kralja Ludviga, moravski knez Rastislav tra\u017ei od vizantijskog cara Mihajla Tre\u0107eg iz Carigrada da mu po\u0161alje u\u010ditelje koji bi propovedali hri\u0161\u0107anstvo na njihovom jeziku. Tim povodom, bra\u0107a \u0106irilo i Metodije<\/strong> krenuli su na put kako bi preveli Sveto Pismo i druge bogoslu\u017ebene knjige na slovenski jezik i \u0161irili hri\u0161\u0107anstvo me\u0111u Slovenima.<\/p>\n\n\n\n

Na teritorijama gde su \u017eiveli ju\u017eni Sloveni postojao je problem prevo\u0111enja crkvenih knjiga, koje su uglavnom bile napisane na gr\u010dkom jeziku, tako\u0111e nerezumljivom za slovenske narode. \u0106irilo (ro\u0111en kao Konstantin) prilago\u0111ava gr\u010dki alfabet slovenskom jeziku i pravi glagoljicu, prvo poznato slovensko pismo. Glagoljica je re\u0161ila nedostatke gr\u010dkog alfabeta i ponudila slova za slovenske glasove kojih nema u gr\u010dkom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

U Bugarskoj u 10. veku gr\u010dki jezik u crkvenim spisima menja slovenski i po nalogu Borisa Prvog, \u0106irilovi u\u010denici<\/strong> sastavljaju novo pismo \u2013 \u0107irilicu. Rana \u0107irilica<\/strong> bila je spoj glagoljice i gr\u010dkog unicijala, odnosno gr\u010dkog ustavnog pisma i nije pravila razlike izme\u0111u malih i velikih slova.<\/p>\n\n\n\n

\u0106irilica u srednjovekovnoj Srbiji<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Misijom \u0106irila i Metodija po\u010delo je i vreme pismenosti ju\u017enoslovenskih naroda<\/strong>. Od devetog veka crkvene knjige na tlu srednjovekovne Srbije po\u010dinju da se prevode na staroslovenski jezik. Srbima staroslovenski, kasnije crkvenoslovenski nije bio razumljiv jer je bio u mnogome razli\u010dit od narodnog govora. Staroslovenski jezik je trebalo da slovenskim narodima pribli\u017ei hri\u0161\u0107ansku kulturu i duhovnost, ali i da predstavi svetovnost i misti\u010dnost hri\u0161\u0107anskih spisa.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga nastaje srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika \u2013srpskoslovenski<\/strong>, u kome je bilo vi\u0161e narodnih re\u010di. Srpskoslovenski se koristio sve do 18. veka i za to vreme su se razvili prvi centri srpske pismenosti i tri ustaljena pravopisa: zetsko-humski, ra\u0161ki i resavski.<\/p>\n\n\n\n

Najstariji sa\u010duvani spisi<\/strong> sa po\u010detka srpske pismenosti danas se nalaze u ruskim i srpskim muzejima, a radi se spomenicima na glagoljici<\/strong> (Marijinsko jevan\u0111elje<\/em> iz 10. Veka, Gra\u0161kovi\u0107ev odlomak<\/em> iz 11. veka) i \u0107irilici <\/strong>(Temni\u0107ki natpisi, Humska plo\u010da<\/em>, oba nastala izme\u0111u 10.  i 11. veka).<\/p>\n\n\n\n

Najstarije sa\u010duvane knjige srpske redakcije staroslovenskog jezika su Miroslavljevo jevan\u0111elje i Vukanovo jevan\u0111elje<\/em><\/strong> iz 12. veka. U centrima srpske pismenosti otvorene su prepisiva\u010dke i prevoditeljske \u0161kole za umno\u017eavanje hri\u0161\u0107anskih knjiga.<\/p>\n\n\n\n

\u0106irilica se vremenom menjala i prilago\u0111avala potrebama br\u017eeg pisanja. Kako je istakao Petar \u0110or\u0111i\u0107 u knjizi Istorija srpske \u0107irilice:<\/p>\n\n\n\n

\u201cOd 9. pa do 14. veka slova su \u0161iroka, ve\u0107ina slo\u00adva ima kvadratne proporcije, a jedan broj slova je simetri\u010dnog oblika. Od 14. veka slova postepeno po\u010dinju da se su\u017eavaju, te ustav postaje pismo uza\u00adnih slova kakvim je pisano sve do 18. veka kada prestaje njegova redovna upotreba.\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ruska gra\u0111anska \u0107irilica<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Padom srpske dr\u017eave pod otomansku vlast, ostavljeno je malo prostora za razvoj pismenosti. Srbi su u 18. veku masovno napu\u0161tali svoje domove i selili se u ju\u017ene krajeve Ugarske. Bez mogu\u0107nosti za opismenjavanje,  srpski patrijarh poslao je dopis ruskim u\u010diteljima da do\u0111u i prosve\u0107uju, \u0161to oni i \u010dine i osnovaju slavjansku i latinsku \u0161kolu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Osnivanjem \u0161kole po\u010dinje da ja\u010da uticaj Rusije na kulturu, pismo, crkveni i prosvetni sistem izbleglih Srba. Knjige su pisane na ruskoj gra\u0111anskoj \u0107irilici koju je uveo ruski car Petar Veliki. Zbog nametnutog ruskosloveniskog jezika koji nije bio razumljiv, u drugoj polovini 18. veka se  u Be\u010du \u0161tampaju srpske knjige kako bi se oslabio uticaj Rusije.<\/p>\n\n\n\n

Reforma Save Mrkalja i Vuka Karad\u017ei\u0107a<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 dugo je u to vreme postojala potreba za jezikom i pismom koji bi odgovarao narodnom jeziku. Klju\u010dne uloge u nastanku srpske \u0107irilice imali su Sava Mrkalj, Jernej Kopitar i Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107.<\/strong> Sava Mrkalj je u svom delu Salo debeloga jera<\/em> izneo svoje vi\u0111enje reforme \u0107irilice u kojem bi svaki glas trebalo da ima svoje slovo.<\/p>\n\n\n\n

Prate\u0107i na\u010delo \u201cPi\u0161i kao \u0161to govori\u0161\u201d<\/em><\/strong> Vuk Karad\u017ei\u0107 uz pomo\u0107 Jerneja Kopitara u Be\u010du 1814. godine objavljuje Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda pisana<\/em> i knjigu Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica <\/em>na narodnom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

Na temeljima ideja Mrkalja i Kopitara 1818. godine Karad\u017ei\u0107 objavljuje svoju ideju reforme \u0107irilice u Srpskom rije\u010dniku.<\/em><\/strong> Vuk je iz azbuke izbacio nekoliko slova ruske \u0107irilice, zadr\u017eao 24 slova iz staroslovenske, preuzeo slovo J iz latinice i  uveo pet novih (\u0107, \u0111, d\u017e, nj, lj).<\/p>\n\n\n\n

Vukove ideje bivaju prihva\u0107ene 1847. godine kada su izdati Vukov prevod Novog zaveta<\/em><\/strong> sa crkvenoslovenskog na srpski jezik i tri knjige njegovih saradnika<\/strong> na reformisanoj \u0107irilici: Rat za srpski jezik i pravopis<\/em> \u0110ure Dani\u010di\u0107a, Pesme<\/em> Branka Radi\u010devi\u0107a i Gorski vijenac<\/em> Petra Petrovi\u0107a Njego\u0161a.<\/p>\n\n\n\n

Vuk je potpisnik Be\u010dkog knji\u017eevnog dogovora 1850. godine koji je postavio temelje dana\u0161njem knji\u017eevnom jeziku Srba. \u010cetiri godine nakon njegove smrti, 1868. godine objavljen je i prevod Novog zavjeta na srpski <\/strong>\u0161to se smatralo kona\u010dnom Vukovom pobedom.<\/p>\n\n\n\n

Srpska \u0107irlica u 20. veku<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako su Srbi u 20. vek u\u0161li sa nacionalnim pismom, \u0107irlica je bila na meti zabrana austrijskih vladara Marije Terezije i Franca Jozefa, a kasnije i u NDH tokom Drugog svetskog rata. \u0106irilica je kao ravnopravno pismo bila prihva\u0107ena u Kraljevini Jugoslaviji i od Drugog svetskog rata u Socijalisti\u010dkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Raspadom zajedni\u010dke dr\u017eave,\u00a0\u0107irilica postaje zvani\u010dno pismo\u00a0<\/strong>u sada nezavisnim republikama\u00a0Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini<\/strong>\u00a0gde je sloboda upotreba \u0107irlice zagarantovana ustavom.<\/p>\n\n\n\n

SOURCE: RTVPARACIN<\/a> PHOTO: YOUTUBE SCREENSHOT<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedan narod je bogat onoliko koliko \u010duva svoju kulturnu ba\u0161tinu, jezik, obi\u010daje i istoriju. Srpska \u0107irilica je va\u017ean deo\u00a0nacionalnog identiteta Srba\u00a0i uz latini\u010dno pismo dodatno oplemenjuje bogatstvo srpskog jezika. \u0106irilica je zvani\u010dno pismo Republike Srbije, ali je i pored svog zvani\u010dnog statusa prema mi\u0161ljenju inicijativa i udru\u017eenja za o\u010duvanje jezika danas ugro\u017eena. U vremenima kad se […]<\/p>\n","protected":false},"author":5118,"featured_media":16860,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"wpai_generated_summary":"","footnotes":""},"categories":[1130],"tags":[9174,29316,29317,29318,631,29319],"class_list":["post-23431","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tradicija","tag-cirilica","tag-glagoljica","tag-miroslavljevo-jevandjelje","tag-prva-azbuka","tag-srbija","tag-staroslovenska-cirilica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23431","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5118"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23431"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23431\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23431"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23431"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/chicagodesavanja.us\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23431"}],"curies":[{"name":"WP","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}