<\/p>\n\n\n\n
Sveti Sava ro\u0111en je 1169. godine u Rasu kao najmla\u0111e dete velikog srpskog \u017eupana Stefana Nemanje i njegove \u017eene Ane, dobiv\u0161i ime Rastko. Malog Rastka vaspitavali su najbolji u\u010ditelji iz Soluna, Dubrovnika, Venecije i Carigrada. Bio je bistro, pametno i veselo dete, brzo je nau\u010dio da \u010dita i pi\u0161e. Me\u0111utim, Rastka svetovni \u017eivot nije mnogo zanimao, ve\u0107 je interesovanje pokazivao za duhovne lepote.<\/p>\n\n\n\n
U vreme njegove mladosti, kada je uveliko pripreman za \u017eivot budu\u0107eg vladara, na Nemanjinom dvoru boravili su svetogorski monasi, me\u0111u kojima je bio i jedan Rus. Zaokupljen razmi\u0161ljanjima o motivima iz \u017eitija svetih, koje je svakodnevno \u010ditao, sedamnaestogodi\u0161nji Rastko dugo je s njima razgovarao.<\/p>\n\n\n\n
Zadivljen pri\u010dama o lepoti Svete gore, doneo je odluku koja \u0107e mu potpuno izmeniti \u017eivot \u2013 re\u0161io je da ode u ovu mona\u0161ku dr\u017eavu. S obzirom na to da nije mogao da ra\u010duna na roditeljski blagoslov, odlu\u010dio je, ba\u0161 kada su roditelji re\u0161ili da ga \u017eene, da pobegne s monasima.<\/p>\n\n\n\n
Slomljen od bola, Stefan Nemanja odmah je poslao poteru za sinom. Rastko se nalazio u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona (Rusik), gde je pod pretnjom obe\u0107ao Stefanovim ljudima da \u0107e se narednog dana vratiti u dvor. Ali, legenda ka\u017ee da su svetogorski monasi, na Rastkov predlog, pribegli lukavstvu \u2013 spremi\u0161e bogatu trpezu i vino, pa gonioci posle obimne ve\u010dere zaspa\u0161e. Mimo manastirskih propisa, dotada\u0161nji princ se zamona\u0161io i uzeo ime Sava.<\/p>\n\n\n\n
Tako je Sava ostao u manastiru, gde se revnosno molio, u\u010dio i slu\u017eio. Posle kratkog vremena, pre\u0161ao je u gr\u010dki manastir Vatoped, tako\u0111e na Svetoj gori, gde je nastavio strogi mona\u0161ki \u017eivot. Za to vreme u Srbiji, posle prvog o\u010dajanja, Stefan Nemanja se pomirio sa sinovljevom \u017eeljom. \u010cesto mu je slao novac, da bi mu u manastiru bilo udobnije, ali je on sve delio siromasima ili svetogorskim manastirima.<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu, dok je Sava na Atosu \u017eiveo mirnim \u017eivotom, u otad\u017ebini je do\u0161lo do nesloge izme\u0111u njegove bra\u0107e Vukana i Stefana. Nezadovoljan Nemanjinom \u017eeljom da mla\u0111i Stefan bude naslednik prestola, stariji Vukan krenuo je da vojskom ostvari svoje pravo. Sukob se zavr\u0161io na bojnom polju u korist Stefana, zemlja je opusto\u0161ena, a narod osiroma\u0161io. Sava odlu\u010duje da posle dvadeset godina privremeno napusti mona\u0161ki \u017eivot i doprinese u\u010dvr\u0161\u0107ivanju i napretku srpske dr\u017eave.\u00a0Sa posmrtnim ostacima svoga oca, koji je umro 1199. godine,\u00a0Sava dolazi u Srbiju\u00a0i nad njima miri svoju zava\u0111enu bra\u0107u a zatim svog oca ponovo sahranjuje u Studenici.<\/p>\n\n\n\n
Posle izmirenja bra\u0107e, na Stefanovu molbu, Sava ostaje u Studenici i u njoj stvara novi duhovni i kulturni centar srpske dr\u017eave. Narednih osam godina Sava \u0107e biti iguman ovog srednjovekovnog hrama. Za to vreme je pisao i prevodio srpske spise, pou\u010davao bra\u0107u i prosve\u0107ivao narod. U Studenici otvara prvu \u0161kolu srpske pismenosti i \u0161kolu za sve\u0161tenike i kalu\u0111ere \u2013 postaje duhovni voda i ustrojitelj srpske dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Sa drugog putovanja putovanja u Svetu zmelju Sveti Sava se nije vratio u Srbiju. U povratku prolazio je kroz Bugarsku i tu je preminuo 14. januara 1236. godine, a bio je sahranjen u tada\u0161njoj bugarskoj prestonici Trnovu. Vest o Savinoj smrti stigla je u Srbiju 27. januara. Njegove mo\u0161ti je u manastir Mile\u0161evu preneo njegov ne\u0107ak, kralj Vladislav 1237. godine.<\/p>\n\n\n\n
Zakonopravilo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zakonopravilo (Nomokanon) Svetog Save iz 1220. godine je postao\u00a0osnovni zakonik srpske crkve, ali i dr\u017eave i tako je bilo na izvestan na\u010din prvi srpski ustav. Zakonopravilo je zbornik zakona sa tuma\u010denjima sastavl\u0458en da se uredi velika oblast dru\u0161tvenih odnosa, prvenstveno crkvenih, ali i gra\u0111anskih. Nastalo je da bi se prema njemu upravl\u0458ale ili krmarile sve crkve i zato se naziva i Krm\u010dija Svetog Save. Da bi se to ostvarilo morale su ga imati sve crkve. Od druge polovine XIV veka Savina Krm\u010dija se primenjivala i u ruskoj pravoslavnoj crkvi.<\/p>\n\n\n\n Najstariji prepis Zakonopravila, tzv. Ilovi\u010dki prepis (poznat i kao Ilovi\u010dka krm\u010dija) nastao je 1262. godine u manastiru Svetih Arhangela u Ilovici na Prevlaci kod Tivta i tu je bio \u010duvan sve dok ga usta\u0161e, tokom Drugog svetskog rata, nisu ukrale i odnele u Arhiv Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti.<\/p>\n\n\n\n Knji\u017eevni rad<\/strong><\/p>\n\n\n\n Savin knji\u017eevni rad je veoma obiman, i namenjen je poglavito organizaciji manastira. Najpre je napisao tri tipika (pravilnika): \u201eKarejski tipik\u201c, \u201eHilandarski tipik\u201c i \u201eStudeni\u010dki tipik\u201c. Na po\u010detku \u201eStudeni\u010dkog triptiha\u201c opisao je \u017eivot ktitora tog manastira, svog oca Stefana Nemanje, u mona\u0161tvu nazvanog Simeon. \u201e\u017ditije Sv. Simeona\u201c, koje se docnije izdvojilo iz \u201eStudeni\u010dkog tipika\u201c i osamostalilo, najva\u017enije je Savino delo. Svetovni \u017eivot Nemanjin opisan je u njemu kratko, a mona\u0161ki sa vi\u0161e detal\u0458a. Pod uticajem ove biografije razvio se potpuno samostalan knji\u017eevni rod \u017eitija (biografija) srpskih vladalaca i svetaca. Ostali Savini spisi su: \u201eSlu\u017eba Svetom Simeonu\u201c, \u201ePoslanica igumanu Spiridonu\u201c (prvo sa\u010duvano privatno pismo u srpskoj knji\u017eevnosti), \u201eUstav za dr\u017eanje \u201ePsaltira\u201c i \u201eNomokanon\u201c ili \u201eZakonopravilo\u201c (obiman zbornik crkvenih i svetovnih zakona i propisa). Po re\u010dima Milana Ka\u0161anina, \u201eistinskoj knji\u017eevnosti i originalnom stvarala\u0161tvu od onoga \u0161to je Sava napisao pripada u svemu stotinak stranica\u201c.<\/p>\n\n\n\n Putovanja u Svetu zeml\u0458u<\/strong><\/p>\n\n\n\n Manji spor za Stefanom Radoslavom zbog kral\u0458evog obra\u0107anja ohridskom arhiepiskopu mogao je biti povod za arhiepiskopa Savu da ispuni svoju ranije nastalu \u017eel\u0458u da poseti Svetu zemlju. Sava je oti\u0161ao na svoje prvo putovanje u zeml\u0458u gde se rodio i propovedao Hrist 1229. godine, a slede\u0107e 1330. godine se vratio u Srbiju. Od vremena Svetog Save hodo\u010da\u0161\u0107a u Svetu zeml\u0458u su nadahnula mnoge vladare, crkvene velikodostojnike, monahe, pobo\u017ean narod, umetnike, i to nadahnu\u0107e traje i danas. Me\u0111u zna\u010dajnijim darodavcima pravoslavnih manastira i crkava na Svetoj zemlji su bili prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, potom i kral\u0458 Milutin.<\/p>\n\n\n\n Sveti Sava je prilikom prvog hodo\u010da\u0161\u0107a u Svetu zeml\u0458u, podigao konake za srpske monahe u gruzijskom manastiru Svetog Krsta nedaleko od Jerusalima. Potom je otkupio zeml\u0458i\u0161te na brdu Sion i tu sazidao manastir za srpske monahe, dok je u Arki, u tada palestinskom pristani\u0161tu, od Latina otkupio Crkvu Sv. \u0110or\u0111a, da poslu\u017ei kao prihvatili\u0161te monasima. Bio je ktitor i darodavac manastira Svetog Jovana Bogoslova (ku\u0107a koju je Sava kupio, konak i crkva). Prilikom obilaska Siona, sa jerusalimskim patrijarhom Atanasijem, arhiepiskop Sava je kupio ku\u0107u (Sv. Jovana Bogoslova) tj. Sionsku Gornicu u kojoj se odr\u017eala Tajna ve\u0107era, ku\u0107u je odkupio od Saracena (muhamedanaca) i platio je zlatom i srebrom koje je dobio od kral\u0458a Stefana Radoslava.<\/p>\n\n\n\n Prilikom drugog boravka u Svetoj zemlji, 1235. godine,\u00a0sve svoje zadu\u017ebine, manastire i metohe, poklonio je velikoj pravoslavnoj Larvi Svetog Save Osve\u0107enog, kojim su Srbi upravljali punih 130 godina i \u010diji je Sveti Sava bio duhovni brat. Tu je Sveti Sava dobio njegovo \u017eezlo \u2013 patericu (\u201epastirsku palicu\u201c i ono se sada nalazi u hilandarskoj keliji Paterica, u administrativnom centru Svete Gore, Kareji. Bratija ovog manastira dala mu je i dve ikone: \u201eMlekopitatelnicu\u201c, koja je sada u ikonostasu kapele isposnice svetog Save u Kareji, i danas naj\u010duveniju srpsku ikonu, nekada doma\u0107u ikonu velikog pravoslavnog teologa i branitel\u0458a ikonopo\u0161tovanja svetog Jovana Damaskina, Trojeru\u010dicu, koja je dugo bila igumanija manastira Hilandara, a sada je na tronu pored igumanskog, u glavnoj manastirskoj crkvi.<\/p>\n\n\n\n Spaljivanje mo\u0161tiju Svetog Save na Vra\u010daru<\/strong><\/p>\n\n\n\n Po\u0161to je kult Svetog Save duboko za\u017eiveo u na\u0161em narodu, turski vojskovo\u0111a Sinan-pa\u0161a je 10. maja 1594. godine na beogradskom brdu Vra\u010dar spalio Savine mo\u0161ti, misle\u0107i da \u0107e Savin kult nestati. Me\u0111utim, dogodilo se upravo suprotno, a po\u0161tovanje i ljubav koju srpski narod izra\u017eava prema ovom svetitelju krunisano je velelepnim hramom, najve\u0107im u Evropi, na mestu spaljivanja mo\u0161tiju.<\/p>\n\n\n\n Narodna verovanja i obi\u010daji<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iako je u kalendaru SPC upisan crvenim slovom,\u00a0Sveti Sava mo\u017ee i mrsno da se slavi ako ne pada u sredu ili petak.<\/strong>\u00a0Veruje se da ovaj svetitelj mo\u017ee da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena\u2026 Postoji i verovanje da na dana\u0161nji dan ne treba nositi crveno, kao ni o\u0161triti no\u017eeve, britve i druge alate\u2026 \u00a0Ovo verovanje poti\u010de iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i za\u0161titnikom stoke, te se ona na Savindan po obi\u010daju sama pu\u0161tala na ispa\u0161u. Me\u0111utim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privla\u010di vukove.\u00a0Isto tako na dana\u0161nji dan ne valja otvarati britvu i o\u0161triti no\u017eeve ili bilo koji alat kako bi vukovima \u010deljusti ostale sklopljene.<\/p>\n\n\n\n Postoji i verovanje da je lo\u0161 znak ako na Svetog Savu grmi i da \u0107e se sigurno ne\u0161to r\u0111avo desiti, po\u0161to su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi \u201cPo\u010detak bune na dahije\u201d. Isto tako postoji i verovanje da sun\u010dan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i sre\u0107nu i rodnu godinu.<\/p>\n\n\n\n Iako je dana\u0161nji dan crveno slovo, na Svetog Savu za ku\u0107ne poslove uglavnom va\u017ei kontra od onoga \u0161to je uobi\u010dajeno na velike praznike. Ba\u0161 zato \u0161to se stoka u staro vreme pu\u0161tala sama na ispa\u0161u, smatralo se da doma\u0107in Savindan treba da iskoristi za sve bitne ku\u0107ne poslove. \u017dene danas smeju da rade ku\u0107ne poslove, a \u010dak je po\u017eeljno da se obavi veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nau\u010de ne\u0161to novo, makar neku novu pesmu, jer \u0107e se u suprotnom ulenjiti i ne\u0107e dovoljno napredovati cele godine.<\/p>\n\n\n\n Himna Svetom Savi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sve\u010dana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi,\u00a0najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je \u010detiri strofe.Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu, a posle toga je \u010desto izvo\u0111ena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stankovi\u0107, posle svetosavske proslave u Be\u010du 1858. godine.<\/p>\n\n\n\n