U letnjim mesecima, ekstremne temperature naj\u010de\u0161\u0107e poga\u0111aju jugozapadne delove Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, ali svaka savezna dr\u017eava je makar jednom zabele\u017eila temperaturu iznad 100 stepeni Farenhajta (oko 38\u00b0C), a mnoge su imale i znatno vi\u0161e vrednosti.<\/p>\n\n\n\n
Period izme\u0111u jula i avgusta obi\u010dno bele\u017ei najvi\u0161e temperature, iako su pojedine toplotne talase zabele\u017eene i u junu i septembru, koji su tako\u0111e rezultirali istorijskim maksimumima. Klimatske promene dodatno pogor\u0161avaju ove ekstreme, produ\u017eavaju\u0107i trajanje vru\u0107ina i pove\u0107avaju\u0107i verovatno\u0107u obaranja rekorda u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n
Najvi\u0161a temperatura na svetu zabele\u017eena u SAD<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zvani\u010dno najvi\u0161a temperatura ikada izmerena na svetu je 134\u00b0F (56,7\u00b0C), registrovana u Death Valley, Kalifornija, 10. jula 1913. godine. Pre toga, rekord je dr\u017eala Al Azizia u Libiji sa 136.4\u00b0F, ali je World Meteorological Organization (WMO) ukinula taj rekord 2013. godine nakon \u0161to je sprovedena istraga.<\/p>\n\n\n\n Ipak, neki stru\u010dnjaci osporavaju i ameri\u010dki rekord iz 1913. godine. Klimatolog Christopher Burt izjavio je da je taj rezultat „100% la\u017ean“, ali \u010dak i da se ukine taj rekord, najtoplije ta\u010dke na planeti i dalje bi se nalazile u Death Valley, jer je \u010dak sedam od deset najvi\u0161ih pouzdano izmerenih temperatura na Zemlji zabele\u017eeno upravo u Furnace Creek, Kalifornija.<\/p>\n\n\n\n Klimatske promene i sve \u010de\u0161\u0107i rekordi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema podacima NASA i National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA) iz 2021. godine, devet od deset najtoplijih godina u istoriji zabele\u017eeno je u poslednjoj deceniji. Ipak, visoke temperature se ne raspore\u0111uju ravnomerno \u0161irom sveta \u2013 na njih uti\u010du brojni faktori koji jo\u0161 uvek nisu u potpunosti razja\u0161njeni.<\/p>\n\n\n\n Veliki broj temperaturnih rekorda u SAD datira jo\u0161 iz 1930-ih godina, kada su Velike ravnice bile pogo\u0111ene ekstremnim temperaturama i su\u0161om. Uni\u0161teno zemlji\u0161te i neodr\u017eiva poljoprivreda stvorili su Dust Bowl, poznatu kao jednu od najve\u0107ih ekolo\u0161kih katastrofa u ameri\u010dkoj istoriji.<\/p>\n\n\n\n Talas vru\u0107ina na Pacifiku i sve toplija budu\u0107nost<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ipak, ekstremi nisu stvar pro\u0161losti. 2021. godine, severozapad SAD je pogodio toplotni talas nezabele\u017eene ja\u010dine. U dr\u017eavama poput Oregon i Washington, temperature su se pribli\u017eile granici od 120\u00b0F (49\u00b0C), \u0161to se do tada smatralo gotovo nemogu\u0107im za taj region.<\/p>\n\n\n\n Prema procenama NOAA, narednih deset godina bi\u0107e jo\u0161 toplije, \u0161to zna\u010di da mo\u017eemo o\u010dekivati nove temperaturne rekorde i \u010de\u0161\u0107e ekstremne vremenske uslove.<\/p>\n\n\n\n Ekstremne vru\u0107ine vi\u0161e nisu izuzetak \u2013 one postaju pravilo. Sa sve \u010de\u0161\u0107im i sna\u017enijim toplotnim talasima, gra\u0111ani SAD, kao i ostatka sveta, suo\u010davaju se sa novom klimatskom realno\u0161\u0107u. Prilago\u0111avanje, pravovremena upozorenja i odgovorno pona\u0161anje prema planeti postaju imperativ kako bismo izbegli najgore posledice.<\/p>\n\n\n\n