Popodnevna dremka je dugo hvaljena kao mo\u0107no sredstvo za podizanje budnosti, pobolj\u0161anje raspolo\u017eenja, ja\u010danje pam\u0107enja i pobolj\u0161anje produktivnosti. Ipak, nekima ona mo\u017ee da sabotira no\u0107ni san.<\/p>\n\n\n\n
Popodnevno spavanje je ma\u010d sa dve o\u0161trice. Ukoliko to obavimo kako treba, to je mo\u0107an na\u010din da se napuni mozak, pobolj\u0161a koncentracija i podr\u017ei mentalno i fizi\u010dko zdravlje. Pogre\u0161no u\u010dinjeno, mo\u017ee nas ostaviti jo\u0161 umornijim, dezorijentisanim i sa problemom da zaspimo tokom no\u0107i. Klju\u010d le\u017ei u razumevanju kako telo reguli\u0161e san i budnost.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina ljudi do\u017eivljava prirodni pad budnosti u ranim popodnevnim satima, obi\u010dno izme\u0111u 13 i 16 \u010dasova. Ovo nije samo zbog obilnog ru\u010dka \u2013 ve\u0107 na\u0161 unutra\u0161nji telesni sat, ili cirkadijalni ritam, stvara cikluse budnosti i umora tokom dana. Ranopopodnevno zati\u0161je je deo ovog ritma, zbog \u010dega se toliko ljudi u to vreme ose\u0107a pospano.<\/p>\n\n\n\n
Studije ukazuju da kratko spavanje tokom ovog perioda \u2013 posle \u010dega je idealno da budemo izlo\u017eeni jakom svetlu \u2013 mo\u017ee pomo\u0107i u suzbijanju umora, poja\u010dati budnost i pobolj\u0161ati kognitivne funkcije bez ometanja no\u0107nog sna. Ove \u201esna\u017ene dremke\u201c omogu\u0107avaju mozgu da se odmori bez klizanja u dubok san, \u0161to olak\u0161ava bu\u0111enje sa ose\u0107ajem osve\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n
Ali postoji kvaka: predugo dremanje mo\u017ee dovesti do toga da se probudite i ose\u0107ate gore nego ranije. To je zbog \u201einercije spavanja\u201c \u2013 omamljenosti i dezorijentacije koja dolazi zbog bu\u0111enja tokom dubljih faza sna.<\/p>\n\n\n\n
Kada se spavanje produ\u017ei du\u017ee od 30 minuta, mozak prelazi u spori san, \u0161to ote\u017eava bu\u0111enje. Studije pokazuju da bu\u0111enje iz dubokog sna mo\u017ee trajati i do sat vremena. Ovo mo\u017ee imati ozbiljne implikacije ako tada poku\u0161avamo da obavimo neke sigurnosno rizi\u010dne zadatke, donesemo va\u017ene odluke ili upravljamo ma\u0161inama, na primer. A ako se odspava prekasno u toku dana, to mo\u017ee da poni\u0161ti \u201enagomilavanje pritiska u snu\u201c \u2013 prirodnog nagona tela za spavanjem \u2013 \u0161to ote\u017eava da zaspite no\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Za neke, dremanje je neophodno. Radnici u smenama se \u010desto bore sa fragmentiranim snom zbog nepravilnih rasporeda, a dobro tempirano spavanje pre no\u0107ne smene mo\u017ee pove\u0107ati budnost i smanjiti rizik od gre\u0161aka i nesre\u0107a. Sli\u010dno tome, ljudi koji se redovno bore da se no\u0107u dovoljno naspavaju \u2013 bilo zbog posla, roditeljstva ili drugih zahteva \u2013 mogu imati koristi od dremanja kako bi nadoknadili izgubljene sate sna.<\/p>\n\n\n\n
Bez obzira na to, oslanjanje na dremke umesto na pobolj\u0161anje no\u0107nog sna je kratkoro\u010dno re\u0161enje, a ne odr\u017eivo re\u0161enje. Ljudima sa hroni\u010dnom nesanicom se \u010desto savetuje da u potpunosti izbegavaju dremke, jer dnevni san mo\u017ee oslabiti njihovu \u017eelju da spavaju no\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Odre\u0111ene grupe koriste strate\u0161ko dremanje kao sredstvo za pobolj\u0161anje u\u010dinka. Sportisti uklju\u010duju dremanje u svoj raspored treninga kako bi ubrzali oporavak mi\u0161i\u0107a i pobolj\u0161ali parametre vezane za performanse, kao \u0161to su vreme reakcije i izdr\u017eljivost.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanja tako\u0111e ukazuju da ljudi na poslovima koji zahtevaju jaku koncentraciju, kao \u0161to su zdravstveni radnici i leta\u010dke posade, imaju koristi od kratkih planiranih dremki kako bi odr\u017eali budnost i smanjili gre\u0161ke izazvane umorom. NASA je otkrila da dremka u trajanju od 26 minuta mo\u017ee da pobolj\u0161a performanse operativnog osoblja na dugim letovima za 34%, a budnost za 54%.<\/p>\n\n\n\n
Da biste efikasno odspavali, va\u017eno je vreme i okru\u017eenje. Dremanje izme\u0111u deset i 20 minuta spre\u010dava umor. Idealno vreme je pre 14.00 \u2013 prekasno dremanje mo\u017ee pomeriti prirodni raspored spavanja.<\/p>\n\n\n\n
Najbolje je odspavati u hladnom, mra\u010dnom i tihom okru\u017eenju, sli\u010dno uslovima no\u0107nog sna. Maske za o\u010di i slu\u0161alice za poni\u0161tavanje buke mogu pomo\u0107i, posebno onima koji dremaju u svetlom ili bu\u010dnom okru\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n
Uprkos prednostima, dremanje nije za svakoga. Starost, na\u010din \u017eivota i osnovni obrasci spavanja uti\u010du na to da li dremke poma\u017eu ili smetaju. Za dobar san klju\u010dna je strategija \u2013 znati kada, kako i da li uop\u0161te treba da spavamo.<\/p>\n\n\n\n
Za neke je to \u017eivotni trik za pobolj\u0161anje fokusa i energije. Za druge, to je klizav put u poreme\u0107aju sna. Klju\u010dno je eksperimentisati i posmatrati kako dremke uti\u010du na va\u0161 ukupni kvalitet sna.<\/p>\n\n\n\n
Ako se uradi mudro, dremke mogu biti vredan alat. Lo\u0161e ura\u0111eno, mo\u017eda su one razlog za\u0161to buljite u plafon posle pola no\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n