Dok u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama raste zabrinutost zbog sindroma izgaranja na poslu i sve glasnije se govori o \u201eVelikom iscrpljenju\u201c, u Holandiji je debata oko kra\u0107e radne nedelje ve\u0107 zavr\u0161ena. \u010cetvorodnevna radna nedelja postala je norma i pokazala se kao izuzetno korisna \u2013 posebno za \u017eene.<\/p>\n\n\n\n
Najkra\u0107a radna nedelja u EU<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema poslednjim podacima, prose\u010dan radnik u Holandiji radi 32,1 sat nedeljno, \u0161to je najkra\u0107a radna nedelja u Evropskoj uniji. Iako mnogi Holan\u0111ani rade skra\u0107eno radno vreme, ve\u0107ina onih koji rade puno radno vreme bira da rasporedi sate u \u010detiri dana umesto u pet. Uprkos kra\u0107em radnom vremenu, Holandija bele\u017ei visok BDP i stabilnu ekonomiju, jer zaposleni rade du\u017ee tokom svog radnog veka, \u0161to osigurava kontinuitet produktivnosti.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107a jednakost u porodici i na poslu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kra\u0107a radna nedelja pokazala se naro\u010dito korisnom za \u017eene. Budu\u0107i da ve\u0107ina doma\u0107instava ima oba partnera koji rade, ali kra\u0107e sate, stvara se prostor da i mu\u0161karci i \u017eene ravnopravno dele ku\u0107ne obaveze, brigu o deci i starijima. Na taj na\u010din, \u017eenama se otvara mogu\u0107nost da napreduju u karijeri bez pritiska da biraju izme\u0111u porodice i posla \u2013 problem koji je i dalje izra\u017een u SAD.<\/p>\n\n\n\n Razlika izme\u0111u Holandije i SAD<\/strong><\/p>\n\n\n\n Za razliku od Holandije, gde porodice mogu \u017eiveti pristojno od dva skra\u0107ena prihoda, u SAD je prose\u010dna osoba potrebna godi\u0161nja plata od preko $80.000 da bi mogla da \u017eivi udobno. Pored toga, ameri\u010dki radnici \u010desto moraju da pla\u0107aju usluge \u010duvanja dece i starijih \u010dlanova porodice jer nemaju vremena da se sami posvete tim obavezama. Dodatno, SAD nemaju zakone koji obavezuju poslodavce da obezbede minimalan broj dana pla\u0107enog odmora, \u0161to je standard u Holandiji.<\/p>\n\n\n\n Pilot programi pokazuju rezultate<\/strong><\/p>\n\n\n\n Studije sa univerziteta kao \u0161to su Stanford i National Institute of Health pokazuju da du\u017ee radno vreme nije povezano sa ve\u0107om produktivno\u0161\u0107u. Naprotiv, pilot programi sprovedeni \u0161irom Evrope i Japana, gde kompanije uvode \u010detvorodnevnu radnu nedelju bez smanjenja plata, bele\u017ee ve\u0107e zadovoljstvo zaposlenih, manji stepen izgaranja i bolje zdravlje \u2013 uz minimalan ili nikakav pad produktivnosti. Neke ameri\u010dke savezne dr\u017eave, poput New York-a, ve\u0107 sprovode svoje eksperimente kako bi ispitale ekonomski uticaj kra\u0107e radne nedelje.<\/p>\n\n\n\n Budu\u0107nost rada?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako se rezultati ovih istra\u017eivanja i eksperimenata potvrde i u budu\u0107nosti, \u010detvorodnevna radna nedelja mogla bi postati globalni standard. Holandija je ve\u0107 pokazala da se uz ovakav model mo\u017ee o\u010duvati jak ekonomski sistem, a zaposlenima pru\u017eiti bolji balans izme\u0111u posla i privatnog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n