Nova nau\u010dna studija otkriva da stalno postavljanje pitanja poput \u201e\u0161ta ako?\u201c mo\u017ee ozbiljno naru\u0161iti mentalno zdravlje \u2013 posebno kod starijih osoba.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje objavljeno u nau\u010dnom \u010dasopisu GeroScience<\/em> pokazalo je da preterano razmi\u0161ljanje o mogu\u0107im ishodima i alternativnim scenarijima mo\u017ee pove\u0107ati nivo anksioznosti i depresije.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta otkriva \u201cWhat if?\u201d studija<\/strong><\/p>\n\n\n\n U istra\u017eivanju je u\u010destvovalo gotovo 500 odraslih osoba iz Nema\u010dke, starosti izme\u0111u 48 i 75 godina. U\u010desnici su prolazili kroz tzv. \u201esequential risk-taking task\u201c, zadatak u kojem su morali da otvaraju osam virtuelnih kutija na ekranu ra\u010dunara. Sedam kutija sadr\u017ealo je zlatne nov\u010di\u0107e vredne po jedan poen, dok se u jednoj nalazila slika \u0111avola \u2013 a njeno otvaranje zna\u010dilo je gubitak svih osvojenih poena.<\/p>\n\n\n\n Zadatak je bio jednostavan: \u0161to vi\u0161e kutija otvori\u0161, ve\u0107a je nagrada \u2013 ali i rizik da izgubi\u0161 sve. Upravo taj balans izme\u0111u rizika i nagrade nau\u010dnici su povezali sa na\u010dinom na koji ljudi donose odluke i razmi\u0161ljaju o mogu\u0107im posledicama.<\/p>\n\n\n\n Povezanost raspolo\u017eenja i dono\u0161enja odluka<\/strong><\/p>\n\n\n\n Osim zadatka, u\u010desnici su popunjavali i upitnike o mentalnom zdravlju \u2013 o nivou \u017eivotnog zadovoljstva, emocionalnoj stabilnosti i prisutnosti depresivnih simptoma. Rezultati su pokazali da su stariji u\u010desnici generalno zadovoljniji \u017eivotom i manje skloni depresiji od mla\u0111ih ispitanika.<\/p>\n\n\n\n Stariji ljudi manje razmi\u0161ljaju \u201c\u0161ta ako\u201d<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je da su stariji u\u010desnici pokazali manju sklonost ka \u201cwhat if\u201d razmi\u0161ljanju, odnosno manju potrebu da preispituju svoje odluke i razmi\u0161ljaju o onome \u0161to su mogli druga\u010dije da urade. Me\u0111utim, ova tendencija bila je izra\u017eena samo kod onih koji nisu imali simptome ozbiljne depresije.<\/p>\n\n\n\n Nau\u010dnici zaklju\u010duju da stalno preispitivanje odluka i zami\u0161ljanje negativnih scenarija mo\u017ee doprineti razvoju depresije kod starijih odraslih osoba. Oni koji su manje skloni ruminaciji, odnosno \u201epre\u017evakavanju\u201c misli, u proseku imaju bolje mentalno zdravlje.<\/p>\n\n\n\n Manje razmi\u0161ljanja \u2013 vi\u0161e mira<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak istra\u017eivanja je jasan: previ\u0161e analiziranja i zami\u0161ljanja mogu\u0107ih ishoda mo\u017ee iscrpeti um i pogor\u0161ati raspolo\u017eenje. Stru\u010dnjaci savetuju da je zdravije doneti odluku, prihvatiti je i nastaviti dalje \u2013 bez vra\u0107anja na ono \u201e\u0161ta bi bilo kad bi bilo\u201c.<\/p>\n\n\n\n