Nema\u010dka \u0107e od 1. januara naredne godine pove\u0107ati minimalnu cenu radnog sata sa 12,82 na 13,90 evra bruto, a brojna preduze\u0107a ve\u0107 najavljuju da \u0107e zbog toga podi\u0107i cene i smanjiti broj zaposlenih. <\/p>\n\n\n\n
Prema najnovijem izve\u0161taju Instituta za ekonomska istra\u017eivanja (Ifo), poslodavci \u0161irom zemlje pripremaju se za najte\u017ei udar na tro\u0161kove u poslednjih nekoliko godina.<\/p>\n\n\n\n
Najve\u0107e promene o\u010dekuju se u ugostiteljstvu i maloprodaji, sektorima u kojima su niske zarade najrasprostranjenije. Iako \u0107e pove\u0107anje minimalca mnogima doneti ve\u0107u platu, preduze\u0107a upozoravaju da \u0107e posledice biti ozbiljne \u2013 od vi\u0161ih cena za potro\u0161a\u010de do otkazivanja planiranih investicija.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje Ifo instituta pokazuje da su poskupljenja i dalje naj\u010de\u0161\u0107a reakcija kompanija, ali ipak ne\u0161to umerenija nego posle prethodnog ve\u0107eg pove\u0107anja minimalca 2022. godine. Me\u0111utim, ovog puta raste broj firmi koje kao jedino re\u0161enje vide smanjenje radne snage, posebno u periodu kada nema\u010dki privredni rast gotovo da stagnira.<\/p>\n\n\n\n
Pored gubitka zaposlenih, mnoge kompanije o\u010dekuju pad profitabilnosti, uz pove\u0107anje ulaznih tro\u0161kova poput nabavki, transporta i logistike. Sve ve\u0107i je i strah da bi novo pove\u0107anje minimalca moglo dodatno da oslabi konkurentnost nema\u010dke privrede, \u0161to ranijih godina nije bio dominantan problem.<\/p>\n\n\n\n
Ifo upozorava da se efekti rasta minimalne zarade ne mogu posmatrati izolovano \u2013 Nema\u010dka se ve\u0107 du\u017ee suo\u010dava sa ekonomskim izazovima, od visokih tro\u0161kova energije do smanjenja industrijske proizvodnje. Zbog toga bi negativne posledice ovog pove\u0107anja mogle biti sna\u017enije nego u prethodnim ciklusima, navodi se u analizi.<\/p>\n\n\n\n