Ameri\u010dke Federalne rezerve (Federal Reserve \u2013 Fed) sve otvorenije priznaju da su njihove odluke iz prethodnih godina doprinele rastu ekonomske nejednakosti u SAD \u2013 i da ne postoji jednostavno re\u0161enje za problem koji ekonomisti nazivaju \u201eK-ekonomija\u201c, u kojoj bogati postaju bogatiji, dok veliki deo stanovni\u0161tva zaostaje.<\/p>\n\n\n\n
Kako analizira Bryan Mena<\/strong>, klju\u010dni izazov danas nije samo inflacija ili kamatne stope, ve\u0107 duboki jaz izme\u0111u onih koji su profitirali od niskih kamata i rasta tr\u017ei\u0161ta, i onih koji od toga nisu imali gotovo nikakvu korist.<\/p>\n\n\n\n Ko je profitirao od odluka Fed-a<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tokom pandemije, Fed je drasti\u010dno snizio kamatne stope kako bi stabilizovao ekonomiju. Milioni Amerikanaca, naro\u010dito imu\u0107niji slojevi dru\u0161tva, iskoristili su te uslove da zaklju\u010de stambene kredite sa izuzetno niskim kamatama. Prema podacima Fannie Mae<\/strong>, oko 20% vlasnika ku\u0107a i dalje ima hipotekarne kredite sa kamatom ni\u017eom od 3%.<\/p>\n\n\n\n Osim ni\u017eih mese\u010dnih rata, ti gra\u0111ani su dodatno uve\u0107ali bogatstvo kroz rast vrednosti nekretnina. Istovremeno, ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te akcija bele\u017ei tre\u0107u godinu sna\u017enog rasta, podstaknuto investicijama u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju (AI), \u0161to je dodatno uve\u0107alo imovinu onih koji imaju zna\u010dajne portfolije.<\/p>\n\n\n\n Ko je ostao po strani<\/strong><\/p>\n\n\n\n S druge strane, doma\u0107instva sa ni\u017eim prihodima, koja re\u0111e poseduju nekretnine i manje ula\u017eu u akcije, ostala su bez takozvanog \u201ewealth effect\u201c efekta. Prema podacima Federal Reserve Bank of Atlanta<\/strong>, rast zarada najsiroma\u0161nijih Amerikanaca tokom 2025. godine bio je sporiji nego kod najbogatijih slojeva.<\/p>\n\n\n\n Tro\u0161kovi \u017eivota i pristupa\u010dnost osnovnih potreba postali su jedno od klju\u010dnih pitanja za gra\u0111ane, ali i politi\u010dku elitu. Iako je predsednik Donald Trump<\/strong> u poslednjem obra\u0107anju poku\u0161ao da umanji taj problem, ankete pokazuju da je zabrinutost zbog tro\u0161kova \u017eivota sve izra\u017eenija.<\/p>\n\n\n\n Fed priznaje ograni\u010denja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zvani\u010dnici Fed-a priznaju da ne mogu lako da poprave posledice \u201eK-ekonomije\u201c. Christopher Waller<\/strong>, guverner Fed-a, izjavio je sredinom decembra na Yale CEO Summitu da je situacija odli\u010dna za gornju tre\u0107inu populacije po prihodima, dok se donja polovina pita \u2013 \u201e\u0161ta se zapravo dogodilo?\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201eNajbolje \u0161to mo\u017eemo da uradimo jeste da stabilizujemo tr\u017ei\u0161te rada i omogu\u0107imo da sigurnost zaposlenja i rast plata po\u010dnu da susti\u017eu ostatak ekonomije\u201c, rekao je Waller.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dne poruke tokom godine slao je i predsednik Fed-a Jerome Powell<\/strong>, ukazuju\u0107i na rastu\u0107u nejednakost kao jedan od najve\u0107ih dugoro\u010dnih izazova.<\/p>\n\n\n\n Uloga monetarne politike<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ekonomisti isti\u010du da je rast nejednakosti bio nenamerna posledica monetarne politike. Fed je 2020. godine imao opravdanje da snizi kamatne stope gotovo na nulu kako bi spre\u010dio kolaps tr\u017ei\u0161ta rada. Te stope su ostale niske sve do marta 2022, kada je po\u010delo agresivno podizanje kamata u borbi protiv inflacije.<\/p>\n\n\n\n Do tada je veliki deo Amerikanaca ve\u0107 \u201ezaklju\u010dao\u201c povoljne kredite. Prema procenama, oko \u010detvrtine od pribli\u017eno 85 miliona vlasnika ku\u0107a u SAD uspelo je da zadr\u017ei ultra-niske kamate.<\/p>\n\n\n\n Ekonomista Oren Klachkin<\/strong> iz kompanije Nationwide<\/strong> navodi da koreni problema se\u017eu jo\u0161 u 2008. godinu, kada su masovne intervencije Fed-a podigle cene akcija i nekretnina, stvaraju\u0107i dugotrajan jaz izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih.<\/p>\n\n\n\n Za\u0161to Fed nema jednostavno re\u0161enje<\/strong><\/p>\n\n\n\n Glavni alat Fed-a \u2013 referentna kamatna stopa \u2013 smatra se \u201etupim instrumentom\u201c. Ona uti\u010de na celu ekonomiju, ali ne mo\u017ee ciljano pomo\u0107i odre\u0111enim grupama stanovni\u0161tva. Iako je Fed u poslednje dve godine snizio kamate za ukupno 1,75 procentnih poena, efekti tog poteza nisu ravnomerno raspore\u0111eni.<\/p>\n\n\n\n Predsednica Fed-a iz San Franciska, Mary Daly<\/strong>, poru\u010dila je da inflacija mora biti vra\u0107ena na cilj od 2%, ali da je jednako va\u017eno spre\u010diti slabljenje tr\u017ei\u0161ta rada, jer se stvarni rast plata mo\u017ee ostvariti samo tokom dugotrajnih ekonomskih ekspanzija.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dnjaci ocenjuju da je najbolja strategija Fed-a da spre\u010di rast nezaposlenosti i da odr\u017ei stabilno tr\u017ei\u0161te rada, dok se nada da \u0107e drugi faktori doprineti rastu plata i zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n\n\n\n Kako zaklju\u010duje Alexander Guiliano<\/strong>, investicioni direktor u Resonate Wealth Partners<\/strong>, za doma\u0107instva sa ni\u017eim prihodima ve\u0107i rizik od inflacije predstavlja gubitak posla \u2013 ne\u0161to na \u0161ta Fed ima ograni\u010den uticaj.<\/p>\n\n\n\n