Evropski bankarski sektor nalazi se pred jednim od najve\u0107ih potresa u poslednjih nekoliko decenija. Prema procenama analiti\u010dara koje prenosi Financial Times, banke u Evropi mogle bi u narednih pet godina da ugase vi\u0161e od 200.000 radnih mesta, a glavni krivci su \u2013 ve\u0161ta\u010dka inteligencija i digitalizacija poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
Kako navode stru\u010dnjaci, banke sve intenzivnije uvode AI alate, automatizuju procese i zatvaraju klasi\u010dne filijale, prebacuju\u0107i poslovanje na onlajn platforme. Cilj je jasan: smanjenje tro\u0161kova i pove\u0107anje efikasnosti, ali po cenu masovnih otkaza. Klijenti se sve re\u0111e odlu\u010duju za odlazak u poslovnice, dok digitalne usluge postaju standard, \u0161to dodatno ubrzava ovaj trend.<\/p>\n\n\n\n
Prema analizi Morgan Stanley, ukupan broj zaposlenih u bankarskoj industriji mogao bi da se smanji za oko 10 odsto do 2030. godine. U praksi, to zna\u010di ozbiljan udar na tr\u017ei\u0161te rada, posebno u zemljama gde bankarski sektor zapo\u0161ljava veliki broj ljudi.<\/p>\n\n\n\n
U istra\u017eivanju je obuhva\u0107eno 35 vode\u0107ih evropskih banaka koje zajedno imaju oko 2,12 miliona zaposlenih. Ako se prognoze ostvare, \u010dak 212.000 radnika moglo bi da izgubi posao u relativno kratkom vremenskom periodu. Najugro\u017eeniji su administrativni poslovi, korisni\u010dka podr\u0161ka i radna mesta u fizi\u010dkim filijalama, dok se tra\u017ee stru\u010dnjaci za IT, analitiku i upravljanje digitalnim sistemima.<\/p>\n\n\n\n
Iako banke ovaj proces predstavljaju kao nu\u017ean korak ka modernizaciji, sindikati i deo javnosti upozoravaju na socijalne posledice, rast nezaposlenosti i potrebu za prekvalifikacijom radnika. Evropa se tako suo\u010dava sa izazovom: kako pomiriti tehnolo\u0161ki napredak sa o\u010duvanjem radnih mesta.<\/p>\n\n\n\n
Jedno je sigurno \u2013 bankarstvo kakvo smo poznavali ubrzano odlazi u istoriju, a promene koje dolaze ne\u0107e zaobi\u0107i nikoga.<\/p>\n\n\n\n