U gastronomiji su pista\u0107i prisutni hiljadama godina, a u poslednje vreme su pravi hit. Razlog nije samo njihov ukus ili neobi\u010dna boja, ve\u0107 i to \u0161to su prave nutritivne bombice.<\/p>\n\n\n\n
Pista\u0107, odnosno Pistacia vera je biljka iz porodice Anacardiaceae, u koju spada i indijski orah ali i mango. Iako ih uobi\u010dajeno nazivamo ora\u0161astim plodovima, pista\u0107i to nisu, ve\u0107 su ko\u0161tunice, poput tre\u0161nje, \u0161ljive, breskve, masline ili kajsije, prenosi\u00a0Punkufer.hr.<\/p>\n\n\n\n
Drvo pista\u0107a prilago\u0111eno je specifi\u010dnim klimatskim uslovima. Potrebna su mu vrlo topla i suva leta i dovoljno hladne zime, \u0161to prili\u010dno ograni\u010dava podru\u010dja uzgoja. Danas su me\u0111u najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dima Iran i SAD, posebno Kalifornija, kao i mediteranske zemlje Turska, Italija i Gr\u010dka.<\/p>\n\n\n\n
Drvo pista\u0107a po\u010dinje da daje plod tek nakon sedam do deset godina, dok puni prinos dosti\u017ee tek posle petnaestak godina. Osim toga pista\u0107i imaju prirodnu sklonost takozvanom alternativnom ra\u0111anju, odnosno jedne godine daju obilniji, a slede\u0107e slabiji rod. U tome le\u017ei jedan od razloga za\u0161to su pista\u0107i skupi, a ostali su \u2013 u berbi i obradi.<\/p>\n\n\n\n
Plodovi se moraju ubrati u kratkom periodu kako bi se o\u010duvao kvalitet, a nakon berbe potrebno ih je brzo o\u010distiti i osu\u0161iti da bi se spre\u010dilo kvarenje. Iako je proizvodnja danas velikim delom mehanizovana, re\u010d je o osetljivom procesu. Uz to, globalna potra\u017enja poslednjih godina znatno je porasla zbog popularnosti pista\u0107a u gastronomiji.<\/p>\n\n\n\n
Dodu\u0161e, u gastronomiji su pista\u0107i prisutni hiljadama godina. Od persijskih i arapskih poslastica do sicilijanskih kremova i sladoleda, njihova intenzivna zelena boja i blago slatkast ukus \u010dine ih posebno cenjenim. Danas se koriste u desertima, pestu, sosovima, namazima, ali i u ma\u0161tovitim kombinacijama sa mesom ili ribom.<\/p>\n\n\n\n
Mali, ali izuzetno bogati nutrijentima<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nutritivna vrednost pista\u0107a tako\u0111e opravdava njihovu cenu. U porciji (oko 28 grama ili jedna \u0161aka) nalazi se oko 160 kalorija, gotovo \u0161est grama proteina i tri grama vlakana, uz visok udeo nezasi\u0107enih masnih kiselina. Bogati su vitaminom B6, vitaminom E, kalijumom i magnezijumom, kao i antioksidansima.<\/p>\n\n\n\n Nau\u010dna istra\u017eivanja ukazuju na to da redovna, ali umerena konzumacija pista\u0107a mo\u017ee pomo\u0107i u sni\u017eavanju lo\u0161eg holesterola (LDL), stabilizaciji nivoa \u0161e\u0107era u krvi i odr\u017eavanju zdrave telesne te\u017eine jer pru\u017eaju dug ose\u0107aj sitosti. Zahvaljuju\u0107i antioksidansima poput luteina i zeaksantina, doprinose i zdravlju o\u010diju i imaju protivupalna svojstva.<\/p>\n\n\n\n Zbog zdravih, nezasi\u0107enih masti njihova konzumacija dobra je i za zdravlje srca i krvnih sudova. Obiluju vitaminom B6, koji je va\u017ean za stvaranje energije i pravilno funkcionisanje nervnog sistema, kao i vitaminom E, sna\u017enim antioksidansom koji \u0161titi \u0107elije od oksidativnog stresa. Tako\u0111e su bogati kalijumom, magnezijumom i gvo\u017e\u0111em \u2013 mineralima koji doprinose regulaciji krvnog pritiska, zdravlju mi\u0161i\u0107a i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.<\/p>\n\n\n\n Kako su bogati proteinima, poma\u017eu u izgradnji i o\u010duvanju mi\u0161i\u0107a i pru\u017eaju dugotrajan ose\u0107aj sitosti. Sadr\u017ee i dijetalna vlakna koja podsti\u010du zdravu probavu i doprinose ravnote\u017ei crevne flore.<\/p>\n\n\n\n