Najve\u0107e holivudske zvezde okupi\u0107e se 15. marta na 98. dodeli nagrada Oskar.<\/p>\n\n\n\n
Sve\u010dana ceremonija, kojom Akademija filmskih umetnosti i nauka nagra\u0111uje najbolja filmska ostvarenja iz protekle godine, odr\u017ea\u0107e se u „Dolby Theatre“ u Los An\u0111elesu.<\/p>\n\n\n\n
Prenos same ceremonije po\u010dinje u 19 sati po isto\u010dnoameri\u010dkom vremenu, dok zvani\u010dni program sa crvenog tepiha kre\u0107e pola sata ranije, u 18:30.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u favoritima za najbolji film su \u201eOne Battle After Another\u201c („Jedna bitka za drugom“) Pola Tomasa Andersona i \u201eSinners\u201c („Gre\u0161nici“) Rajana Kuglera. Oba naslova kombinuju sna\u017enu kritiku dru\u0161tvenih tema i sadr\u017ee upe\u010datljive gluma\u010dke nastupe, \u0161to im je donelo zna\u010dajan zamah u sezoni.<\/p>\n\n\n\n
Kako to tradicionalno biva, dodela Oskara se budno i\u0161\u010dekuje \u0161irom celog sveta zbog zna\u010daja nagrade, gde su mnoge prognoze potvr\u0111ene ili padaju u vodu i gde je tanka granica izme\u0111u sre\u0107e i razo\u010daranja, a na svojim je favoritima mogu\u0107e lepo zaraditi jer se mo\u017eete kladiti na njih.<\/p>\n\n\n\n
Izabrali smo neke zanimljivosti o Oskarima koje (mo\u017eda) niste znali.<\/p>\n\n\n\n
Sam naziv Oskar, statuta (kreirana od strane D\u017eord\u017ea Stenlija, prema dizajnu Sedrika Gibonsa) duguje, prema nekim navodima, izvr\u0161noj sekretarici Akademije Margaret Herik, koja je komentarisala kako statua izgleda poput njenog ujaka Oskara.<\/p>\n\n\n\n
Taj naziv se o\u010dito uvukao me\u0111u insajdere, da bi nagrada taj slu\u017ebeni naziv dobila od 1939. godine.<\/p>\n\n\n\n
Jedini Oskar koji je nagradu osvojio bio je Oskar Hamerstin II, koji je zlatnog imenjaka pokupio za pesmu „The Last Time I Saw Paris“.<\/p>\n\n\n\n
Prvi slu\u017ebeni osvaja\u010d Oskara bio je nema\u010dki ekspresionisti\u010dki glumac Emil Janings na dodeli 16. maja 1929, za filmove snimljene 1927. i 1928.<\/p>\n\n\n\n
Radi se o najstarijoj nagradi u svetu zabavne industrije, a njeni ameri\u010dki ekvivalenti u drugim podru\u010djima su Emi (za uspeh u TV produkciji), Toni (pozori\u0161te) i Gremi (muzika).<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se same nagrade ti\u010de, najvi\u0161e ju je puta osvojio Volt Dizni<\/strong> – \u010dak 26 puta.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111u glumcima, s tri nagrade su najuspe\u0161niji Denijel Dej Luis (tri nagrade za glavnog glumca, ukupno \u0161est nominacija), D\u017eek Nikolson (dve nagrade za glavnog i jedna za najboljeg glumca, ukupno rekordnih 12 nominacija) i Volter Brenan (tri nagrade za sporednog glumca, ukupno \u010detiri nominacije).<\/p>\n\n\n\n Kod glumica, rekord s \u010detiri nagrade dr\u017ei Ketrin Hepbern<\/strong> (sve \u010detiri za glavnu glumicu, ukupno 12 nominacija), dok je Meril Streep osvojila tri Oskara (dva za glavnu i jedan za sporednu glumicu) sa rekordnih 21 nominacija.<\/p>\n\n\n\n Dinastija Njuman, koja je iznedrila rekordne 92 nominacije za filmske kompozicije, osvojila je 12 nagrada.<\/p>\n\n\n\n Tri su filma osvojila 11 Oskara, \u0161to je najvi\u0161e do danas – „Ben Hur“<\/strong> iz 1957, „Titanik“<\/strong> iz 1997. i „Lord of the Rings: Return of the King“ iz 2003. godine.<\/p>\n\n\n\n Najvi\u0161e gluma\u010dih nominacija bez osvojenog kipa zabele\u017eili su veliki Piter O’Tul<\/strong>, kojem je Oskar izbegao osam puta, dok je kod \u017eena najvi\u0161e nominacija bez nagrade zabele\u017eila Glen Klouz sa sedam nominacija.<\/p>\n\n\n\n Od filmova, najvi\u0161e su nominacija, njih \u010dak 10, bez ijedne nagrade pokupili „Turning Point“ iz 1977. i „The Color Purple“ iz 1986. godine.<\/p>\n\n\n\n Dodela nagrada je od samih po\u010detaka glamurozan doga\u0111aj na kojem se okuplja elita zabavne industrije, dok su voditelji oduvek velika imena iz sveta \u0161oubiza.<\/p>\n\n\n\n Ceremoniju su tako vodili imena poput Frenka Sinatre, Freda Astera, D\u017eeka Lemona i Dejvida Letermana. U toj kategoriji voditelja apsolutni rekorder je Bob Houp, koji je tu \u010dast imao \u010dak 18 puta.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107e ovacije u istoriji Oskara dobio je \u010carlin \u010caplin<\/strong> na dodeli 1972. godine.<\/p>\n\n\n\n Najkra\u0107e govore zahvale odr\u017eali su, emocijama preplavljena Peti Djuk 1963. sa „Hvala vam“, dok su legendarni Alfred Hi\u010dkok („Hvala vam puno“) i D\u017eo Pe\u0161i („Moja je \u010dast, hvala vam“) bili podednako kratki.<\/p>\n\n\n\n Jedan od svakako najzanimljivijih doga\u0111aja u istoriji Oskara dogodio se na dodeli odr\u017eanoj 2. aprila 1974, dok je nagradu vodio veliki Dejvid Niven. Naime, pozornicom je go protr\u010dao \u010dovek zvani Robert Opal pokazuju\u0107i rukom univerzalni znak mira, na op\u0161te odu\u0161evljenje i smeh celog auditorijuma.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n