Američka inflacija je u aprilu pala: sa 8,5% iz marta na 8,3 odsto, ali i dalje ostaje na 40-godišnjem maksimumu.
Kada je "gusto" - nema povlašćenih, čak ni u Americi, gde je sloboda kretanja kapitala jedna od osnovnih vrednosti na korporativnom tržištu.
A ako je u nekom momentu u modernoj istoriji sveta (bilo) gusto - onda se to dešava sada, tačnije skoro dve i po godine unazad, otkako je krenula kriza izazvana koronom.
Na tu krizu nadovezao se rat u Ukrajini, odnosno nova ekonomska kriza povezana s tim, i zemlje su nastavile da se suočavaju sa sve ljućim rastom inflacije.
Tako je američka inflacija u martu iznosila 8,5%, i dostigla je 40-godišnji maksimum, a onda je neznatno pala prošlog meseca: na 8,3 odsto, mada i dalje "drži rekord".
Pravih odgovora izgleda da nema, ali zato ima mesta za "prepucavanje" na mrežama i u javnosti.
Nakon što je predsednik SAD, Joe Biden, 14. maja podelio objavu na Twitteru (iznad) u kojoj piše: "Hoćete da snizite inflaciju? Hajde da osiguramo da bogate korporacije plate svoj fer udeo" (time se misli na adekvatnu, razumnu sumu novca) - oglasio se šef Amazona.
Takođe u prikazu iznad možete pročitati šta o Bidenovom stavu misli Jeff Bezos, čovek koji je stvorio carstvo zasnovano na e-trgovini i koji na Forbsovoj listi najbogatijih zauzima drugo mesto (neto bogatstvo od 138,8 milijardi dolara).
Nalazi se odmah iza Elon Musk-a, osnivača Tesle.
Ukratko, Bezos smatra da je u redu razgovarati o podizanju korporativnih poreza, te da je ključno diskutovati o obuzdavanju inflacije, ali da je mešanje te dve stvari - pogrešno usmerenje.
IZVOR: BIZNISTELEGRAF FOTO: GOOGLE